Intervju:
Dušan Kovačević
Kad bih znao zašto
moram da pišem, ne bih ni pisao
Iako ne verujem
da im se to sviđa, svakog vozača
u ovoj zemlji kad-tad oslove sa:
"Miško". Kad neko iskoči
iz kože, izbezumljen, momentalno
ga neko proglasi za Lakija. Komarci
su nam "k'o rode", samo
ako se od svih ljudi na svetu
baš na nas navrzu. Trudnice masovno
postaju "Rumenke". Ko
nije bar jednom pozvan da se nečemu
primakne sa: "Pridi k' Rumenci"
nije živeo u Beogradu. Kada neko
ustvrdi očiglednost, kaže mu se
na izvestan, apsolutno prepoznatljiv
način: "'Ajde!" Mnoge
familije su recito (na žalost
i tačno) opisane kao "Topalovići".
Kada nekome ne pada na pamet da
i drugi imaju slične želje, kaže
mu se: "I tata bi, sine".
A ja, osim što bih mogao u beskonačnost
da nastavim sa jeftinim novinarskim
poenima ovog tipa, ni jednom čitaocu
ne moram da objasnjavam ništa
od svega navedenog. Što se mene
lično tiče, posle ovog intervjua
mogu po kafanama da počinjem rečenice
sa: "Jednom mi kaže (kao
da svaki dan pričam s njim) Duško
(nikako Dušan, Duško znači da
smo gotovo intimni)..." Pa
kad pitaju: "Koji Dusko?",
mogu da promršim uzgredno: "Ma
Kovačević..." S pravom će
mi svi prisutni, horski reći:
"Stanislave, preterano seres"
Skloni preterivanju
i pridavanju značaja tek svakodnevnim
događajima, jedni zatrpani kreativnim
idejama ali bez podrške, drugi
u poziciji da učine nešto realnije
ali bez vremena za ideje, često
se nađemo veoma užurbani, u stalnom
isčekivanju pomaka. Jedan od njih
trebalo bi, barem mnogi tako misle,
da donese novi Zakon o vinu
Neke nas truju, neke nas leče,
od nekih nam je muka, a neke nam
izmamljuju osmehe svojim veličanstvenim
ukusom; pogodili ste, u ovom broju
ćemo se baviti gljivama
Ako ćete da postanete agroturista,
ne mogu da zamislim bolje mesto
na svetu da počnete, od Vodnjana.
Pratićete istarsku malvaziju kroz
njene bezbrojne transformacije,
zaraziti se najboljim maslinovim
uljem na svetu, probati sireve
francuskog kvaliteta i istarskog
ukusa, učiti čudnu i misterioznu
istoriju mesta i biti na samo
jedan skok od jedne od najlepših
obala sveta. Vaznije od svega,
bićete sa Vodnjancima i drugim
Istrijanima. I sve ćete to poneti
sa sobom kući u flašama njihovog
vina
Aleksandar Radosavljević
diplomirao je menadžment i poslovanje
na "London Business School"
akademiji. Svoju profesionalnu
karijeru započeo je u Londonu,
radeći dve godine u okviru jednog
modnog lanca. Već tada, na samom
početku svoje karijere, upoznao
se sa osnovnim radnim etikama,
koje po sopstvenom priznanju i
danas primenjuje. A one su mu
kasnije pomogle da ubrzano napreduje
u poslovnoj karijeri.
Po povratku u Srbiju proveo je
sedam godina radeći u menadžmentu
prodaje kompanije "Allied
Domecq", na kraju kao regionalni
menadžer za razvoj i distribuciju
za region Jugoistočne Evrope.
Već pet godina zaposlen je u kompaniji
"Carlsberg Srbija",
najpre kao komercijalni direktor,
a od pre godinu dana je generalni
direktor ove kompanije. Na poziciju
v.d. direktora za tržiste Jugoistočne
Evrope postavljen je 15. januara
ove godine
Nisam veliki
poznavalac vina, ali s vremena
na vreme volim da popijem času
dobrog crvenog vina. Odabir uglavnom
prepustam onima koji se razumeju
u vina, ili se barem trude da
tako deluju. Kada je reč o uporedivanju
domaćih i stranih etiketa, onda
moram da istaknem da ne pravim
neku naročitu razliku, ako je
u pitanju kvalitetno vino. Kvalitet
je kvalitet, bio on strani ili
domaći. Inače, vino me podseća
na zimu... Ne znam zašto, ali
na pomen tog pića uvek se setim
odličnog krem brulea i laganog
pijuckanja belog vina u jednom
pariskom lokalu. Ima tome nekoliko
godina. To nije bilo najbolje
belo vino koje sam probala, ali
mi je neopisivo prijalo. Ako bih,
ipak morala čitaocima da preporučim
nešto da se ugreju tokom ovih
ledenih dana, onda bi moj izbor
svakako bilo neko vino iz palete
kvalitetnih crvenih vina, mozda
gutljaj ili dva Carigrada i to
u društvu voljene osobe. Volim
da popijem času ovog vina u društvu
svog supruga.
©2007
Wine Style