Vratio se u
naše živote isprva diskretno -
albumom obrada velikih balada
iz muzicke istorije bivse države
"Vještina", za koju
u Srbiji nije postojala nikakva
kampanja. Grupa pesama koja nas
tera da plačemo, sećamo se vremena
kada smo bili bolji ljudi i razmisljamo
o manje profanim stvarima, postala
je mini-senzacija golim kvalitetom
kakav više ne očekujemo od ovdašnje
muzike. Doživeli smo je pomalo
kao neočekivani, gotovo nezasluženi
poklon. Tako nam se iz osamdesetih
mladi, osetljivi, čudni, ponešto
blazirani Massimo Savić iz grupe
"Dorian Gray", koji
je na neki način, za Srbiju, nestao
tokom devedesetih, vratio u novom
veku kao samouvereni pevač, svirač,
producent, kompozitor i izvodač
kakvih nema baš mnogo u našem
delu Evrope, a ako je suditi po
nagradi MTV za koncertno izvodenje,
nema ih uopšte. Stao je na svoje
mesto na muzičkoj sceni tako čvrsto
i autoritativno, da danas izgleda
kao da je uvek tu i bio i da nikada
odatle neće ni otići.
Rođen u Istri, živeo u nekoliko
navrata u Italiji, jednom i u
Australiji, Massimo je od vremena
kada je radio u vinogradima da
otplati majci električnu gitaru
prosao uzbudljiv niz uspona i
kriza. Bio je deo legendarne jugoslovenske
muzičke rok scene osamdesetih
i mnogo radio sa grupom "EKV"
Milana Mladenovića; Goran Bregovic
mu je u jednom trenutku ponudio
da postane clan "Bjelog dugmeta",
a Džoni Štulić je hteo da bude
producent njegovoj grupi "Dorian
Gray". Krajem osamdesetih
sa Zrinkom Tutićem napravio je
cetiri albuma "lake"
muzike, ali je paralelno (i pomalo
sizofreno) radio na ozbiljnim
i alternativnim muzičkim projektima
("EKV", "Metal
Guru"...). Na dens hitovima
zaradio je dosta novca i mnogo
umetničke griže savesti, a onda,
veoma isfrustriran ratom i ubijanjem,
pobegao u pravljenje reklama.
Negde na tom putu sreo je suprugu
i dobio ćerku i one su mu, kako
i sam kaže, spasle (bar) karijeru.
Hvala im, zaista, jedino je na
šta čovek može da pomisli dok
sluša Massima, koga svi zovu Maks,
kako peva na tonskoj probi u jednom
beogradskom restoranu, gde je
intervju i urađen. Sve žensko
u restoranu počelo je nesvesno
da se njiše, zatim ostavilo svaki
posao i predalo se muzici. Taj
bend iza njegovih leda svira savršeno,
taj Maks ni na tonskoj probi ne
moze da peva bez dubokih iskrenih
emocija. Njihovi koncerti su danas,
nakon albuma "Vjestina II"
(pola obrade, pola autorske pesme)
i autorskog Sunce se ponovo rada,
dogadaji koji po nekoliko puta
napune "Sava centar"
u Beogradu.
Tako su stvari u Massimovom životu
polako dosle na svoje mesto. Činjenica
da toliko ljudi voli njegovu muziku,
iako je ona veoma daleko od onoga
što on zove "porno muzikom",
možda, smemo da se nađamo, govori
da bi i u nasim životima moglo
uskoro biti bolje
Bez obzira na
to koliko ih mi omalovazavali,
mekusci ipak mogu da budu veliki
i značajni, pravi heroji gastronomskog
boja. Hm, ni meni ovo ne izgleda
kao dobra sala, ali to je u redu
jer sa mekušcima i ne bi trebalo
da bude sale; prvo zbog toga što
je to veoma opasna namirnica ukoliko
se ne konzumira veoma sveza i
drugo jer su jela sa skoljkama
jako ozbiljna i čenjena u svim
kuhinjama sveta, pa se prema njima
tako treba i odnositi
U gradu Buje, malom mestu na severozapadu
Istre, Danfranko Kozlović tajne
sveta istarske malvazije pazljivo
pakuje u etikete svoje vinarije.
I srecan je zbog toga
Business
club :
Svetsko lice srpske privrede
Vesna Peric, direktorka
Agencije za strana ulaganja i
promociju izvoza Srbije (SIEPA)
Školovala se u Moskvi, Splitu
i Hajdelbergu, a nakon završenih
studija ekonomije u Londonu, i
to iz oblasti marketinga i medunarodnog
biznisa, odlazi u Zagreb gde radi
za jedan hrvatski investicioni
fond. Zatim prelazi na televiziju,
na hrvatsku "TV mrezu",
a nakon toga dolazi u Beograd.
Pre nego što je 2007. godine imenovana
za direktorku SIEPA, Vesna Peric
bila je direktorka sektora za
izvoz, a nesto kasnije i na čelu
sektora za odnose sa javnoscu
ove institucije. Takode, jedno
vreme provela je i kao izvrsni
direktor u jednoj austrijskoj
konsultantskoj kompaniji za PR
i medunarodne komunikacije
Autentična gastronomska
ponuda, bazirana na tradicionalnim
proizvodima iz domace proizvodnje,
domaća vina iz vinarije smestene
u podrumu hotela, uz komforan
smeštaj u idiličnom okruženju,
cine hotel "Belica"
vrhunskim reprezentom seoskog
turizma oplemenjenog sarmantnim
prizvukom vinske priče Goriskih
Brda
"Ja
sam, znate, sommelier i vino je
sigurno u redu", bila je
izjava čoveka u restoranu kada
sam hteo da vratim bocu koja je,
kako se kaže, već dala svoje.
Zbog takvih i sličnih stvari,
a kojih je na žalost mnogo i koje
nanose štetu i gostima i samim
prodavcima vina, krajnje je vreme
za ovu kolumnu, jedan mali osvrt
na zanimanje koje je mnogo više
od same titule i o kome čak i
mnogi od onih koji se njime bave
ne znaju baš previše. Dakle, pojasnićemo
šta je zapravo sommelier i šta
on mora da zna da radi, osim što
će se pohvaliti vec izlizanom
frazom da je on "čuvar vina"
i slično.
Nepobitna je
činjenica da se od lošeg grožđa
ne može proizvesti dobro vino!
Ali, sa velikom tačnošću (preciznošću)
moze se reci da najbolje grožđe
dolazi sa najboljih čokota
Tek što je svečano
zatvorila jubilarni 25. Belgrade
fashion week u "Supermarketu"
pret-a-porter kolekcijom za jesen/zimu
2009/2010, dizajnerka Irena Grahovac
uveliko planira da se oproba i
u dizajnu obuće. Dobitnica Bazart
nagrade za najbolju reviju na
proslogodišnjoj nedelji mode i
po oceni mnogih jedna od najznacajnijih
domaćih dizajnera, kaze za "Wine
Style" da je sve spremno
za novu liniju sa njenim potpisom.
Biće to, verujemo, pravo osveženje
na domaćoj modnoj sceni. U međuvremenu,
voli da pije dobra bela vina
©2007
Wine Style