Novo vinarstvo Srbije

Prvi deo

Piše: Miša Cilić, enolog
Foto: Vladimir Miloradović

Ne tako davno da bi se zaboravilo, izbor ljubitelja i postovaoca vina sa ovih prostora svodio se tek na par solidnih, "isprobanih" etiketa, bez mnogo kreativnosti i mogućnosti za istraživanje. Neki su kritikovali i isticali nepostojanje vinske kulture, drugi nepostovanje uparivanja hrane i vina, a toliko je mogućnosti u našoj bogatoj kuhinji! "Nekultura", ili su nam nedostajala vina !?Kako god, danas je mogućnost izbora daleko veća, a sve bolja vina iz malih srpskih vinarija ukazuju na pozitivne promene

Gledano sa stanovišta neutralnog posmatrača, za više puta pominjan procvat vinske kulture u Srbiji, iniciran predstavljanjem vina malih privatnih proizvodaća, nedostajalo je samo malo, odnosno nešto novo.

Za početak, odnosno za vizuelnu satisfakciju dovoljni su bili stilizovanija etiketa i kvalitetniji čep. Zatim, življe boje vina, intenzivnije sortne arome, pa sve češće i kompleksnija vina, sazrevala u drvenim sudovima, dozrevala u boci, sada daju dovoljno materijala za svakodnevne diskusije među ljubiteljima. Prića o vinu postaje deo svakodnevice, nagli pomak može se primetiti u povećanju konzumacije kvalitetnijih vina, ali i u porastu "vinske kulture".


Postavlja se pitanje šta je pravi razlog ovakvim promenama, ali siguran sam da one ne bi bile tako intenzivne da na tržistu nema sve veće ponude kvalitetnijih vina iz malih srpskih vinarija. U dosadašnjim brojevima magazina "Wine Style" informisali smo vas o karakteristikama berbi u Srbiji i sta iz njih očekivati, ali i o novim vinima i vinarijama na tržistu. U ovom i sledećem broju, želja nam je da podrobnije predstavimo neke od najpopularnijih srpskih vinarija, gde se nalaze, koje sorte grožđa uzgajaju, koja vina proizvode.

Usled postojanja očiglednih razlika u geoklimatskim karakteristikama različitih regija, metodom probe i greške, tražene su sorte vinove loze koje u datim uslovima daju najbolji kvalitet grožđa. Iskustveno, kao rezultat rada, oformljeni su rejoni sličnih karakteristika a predložena rejonizacija vinogradarstva podrazumeva odgovarajući prostorni razmeštaj vinskih i stonih sorti vinove loze.

Cilj je ukazati na najbolji mogući lokalitet za svaku sortu ponaosob, a pravilna rejonizacija pruža osnovu za zaštitu geografskog porekla proizvedenog vina. Ustanovljene vinogradarske jedinice, rejoni podrejoni i vinogorja, definisani su na osnovu reljefnih, klimatskih i zemljišnih karakteristika, ali i na osnovu stečenog iskustva i opštih uslova za proizvodnju grožđa.

Vinske regije Vojvodine

Sremski rejon

Vinogradarstvo u Sremu jedno je od najstarijih u Evropi. Smatra se da je prvu lozu na bregovima Fruske Gore zasadio rimski car Probus iz drevnog Sirmijuma. Dolaskom Turaka vinogradarstvo u Sremu je skoro uništeno, ali je vremenom postepeno obnavljano, a vrhunac dostiže u vreme Austro-Ugarske vladavine. Fruškogorska vina izvožena su još u 15. veku u severnoevropske zemlje, a u tom periodu Sremski Karlovci su smatrani za srpsku prestonicu vina.

Postoje i pisani dokumenti o ondašnjem vinogradarstvu i vinarstvu u Sremu. Zaharije Orfelin je 1783. godine u Beču štampao "Iskusni podrumar", a 1816. godine, Prokopije Bolic, arhimandrit manastira Rakovac na Fruškoj Gori, štampao je u Budimu prvi vinogradarski priručnik pod nazivom "Soveršen vinodelac".

Po nekadašnjoj rejonizaciji, sremski rejon nema podrejona, a postoji samo fruškogorsko vinogorje. Međutim, s obzirom da je fruškogorsko vinogorje veoma veliko, interesantno je posmatrati lokalitete unutar njega, a pre svega Sremske Karlovce, Irig, Banostor, Banstol, Nestin...

Zastupljene su mahom bele sorte grožđa, Fruška Gora je poznata kao područje italijanskog rizlinga, a neki čak ističu i da je njegova pradomovina. Pored italijanskog, uzgajaju se i rajinski rizling, župljanka, traminac, šardone i sovinjon, frankovka, plemenka i novostvorene srpske sorte. Poslednjih godina, sve je više vinograda sa crnim sortama.

Specificno vino ovog kraja svakako je bermet, posebno aromatizovano vino, dobijeno maceracijom više od 20 različitih trava i začina. Slava bermeta obnovljena je polsednjih godina, ali se i dalje sa ponosom ističu podaci da se karlovački bermet nalazio čak i na vinskoj karti "Titanika".

Banatski rejon

Iako je nekada banatski rejon imao dva podrejona, sa pet vinogorja danas paznju zavređuju potisko, i posebno vršačko vinogorje.

Vršački breg, Gudurica i Veliko Središte i laika asociraju na kraj u kome se gaji grožđe i odakle dolaze bela vina. Povoljni geografski i klimatski uslovi za gajenje vinove loze, odavno su uticali na razvoj proizvodnje grožđa i vina. Vinogradarstvo u vršačkom kraju datira iz vremena Dačana i rimske vladavine, a prvi pisani podatak o istom potiče iz 15. veka. Krajem 19. veka, sa više od 10.000 hektara vinograda, vršačko vinogorje bilo je najveće u Ugarskoj, po tvrdnjama nekih statističara i u Evropi. Zatim je filoksera ostavila pustoš. Danas je ceo taj kraj, gde Vršački breg ulazi u banatsku ravnicu, zasađen vinogradima i najveće je vinogorje u Srbiji, sa nešto više od 2.000 hektara.

Rejon suboticko-horgoske peščare

Nema podrejona, ali obuhvata dva vinogorja, palićko i horgoško, za koja je karakteristično da su najniži vinogradarski tereni u Srbiji, ali i da u nekim vinogradima, zbog teksture zemljišta, odnosno peskovitog sastava, opstaje nekalemljena loza.

Gotovo da je cela površina subotičko-horgoške peščare pogodna za gajenje vinove loze, tereni su uglavnom ravni ili blago zatalasani, a dominantno je peskovito zemljiste. Nosioci razvoja vinogradarstva i vinarstva u prošlom veku bili su podrumi na Paliću i u Čoki, ali polako se pojavljuju i novi proizvođači.

Vinarija Kiš

godina osnivanja: 1830.
adresa: Karlovačkog mira 46, Sremski Karlovci
web adresa: nema
e-mail: crnkovic@neobee.net
posete vinariji: radnim danima, vikendom i vece grupe uz zakazivanje
vlasnik: Predrag Crnković
enolog: Jovan Popov
površina pod vinogradima: 9 ha, 20 % otkup grožđa
sorte: rajnski rizling, italijanski rizling, merlo, frankovka, portugizer
godišnja proizvodnja (u bocama): 70.000
komercijalni proizvodi: Bermet, Bermet beli, Misterija, Fantazija, Italijanski rizling, Merlot, Frankovka

Na padinama Fruske Gore, na desnoj obali Dunava, okrenuti ka jugu, vekovima stoje karlovacki vinogradi. Od davnina vaze za najbolje u Sremu, a mnogi istoričari pominju ih i kao jedne od najstarijih u Evropi. Na istim parcelama smenjuju se postavke vinograda, sorte, uzgojni oblici loze, aktuelna agrotehnika, ali i generacije Karlovčana koji ih obrađuju.
Mada se poceci vinarije "Kiš" vezuju za 1830. godinu, veliki značaj za očuvanje tradicije i autentičnosti u srpskom vinarstvu predstavlja njihov rad u protekloj deceniji. Uz nekoliko komšijskih, Kišov bermet u mnogome je doprineo da se od zaborava sačuva nekada veoma cenjeno specijalno aromatizovano vino.

Osim crvenog i belog bermeta, vinarija "Kiš" danas proizvodi odličan rajnski rizling, dopadljiv italijanski rizling, ali i merlo, za ljubitelje laganijih crvenih vina sveže voćne arome.

Od kada je Predrag Crnković preuzeo upravljanje vinarijom promenjen je pristup prezentaciji vina, povećana je proizvodnja, a vina su prisutnija na tržištu i dostupnija širem krugu ljubitelja.

Vinarija Kovačević

godina osnivanja: 2001.
adresa: Doke Sundukovića 85, Irig
web adresa: nema
e-mail: sm.mire@neobee.net
posete vinariji: nema
vlasnik: Miroslav Kovačević
enolog: Jovan Popov
površina pod vinogradima: 10 ha
sorte: sardone, sovinjon blan, rajnski rizling, merlo, kaberne sovinjon, vranac
godišnja proizvodnja (u bocama): 150.000
komercijalni proizvodi: Rajnski rizling, Chardonnay, Sauvignon, Aurelius, Bermet, Rosetto

Prva iskustva porodice Kovačević u gajenju vinove loze i proizvodnji vina datiraju s početka prošlog veka. Kao kruna stogodišnje tradicije, 2000. godine otpočeta je izgradnja nove vinarije koja danas obezbeđuje sve preduslove za proizvodnju vrhunskih vina. Zasadi vinove loze prostiru se na 10 hektara, na juznim padinama Fruške Gore, sremskog rejona, fruskogorskog vinogorja.

Kada se na pravo mesto posadi prava sorta, uz naklonost geoklimatskih uslova, rezultati ne mogu izostati, te je danas "Kovačević" sinonim za pun, ekstraktivan šardone, veoma specifičnog, izrazenog aromatskog kompleksa. Stil njegovog sovinjona belog prilično je uslovljen karakteristikama godine, a u poslednjih nekoliko berbi rajnski rizling je sve zanimljiviji. Jedno od najpoznatijih vina ove vinarije Aurelius, inače kupaza merloa i kabernea, je vrlo ozbiljno crveno vino sa izrazenim notama hrastovine, dobro integrisanim u telo vina.

Porodični podrum vina Selecta

godina osnivanja: 2004.
adresa: Otona Zupancica 73, Gudurica
web adresa: nema
e-mail: vinarijas@hemo.net
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnici: Stojšić Milutin i Sonja Jocić
enolog: Tatjana Đuričić
površina pod vinogradima: 17 ha, 30% otkup grožđa
sorte: burgundac beli, burgundac sivi, sovinjon, sardone, rajnski rizling, burgundac crni, merlo, kaberne sovinjon
godišnja proizvodnja (u bocama): 70.000
komercijalni proizvodi: Dvorsko vino, Beli burgundac, Rajnski rizling, Chardonnay

Brojni istoričari govore o vinogradarstvu, o grožđu i vinu iz vršačkog kraja, a najčešće se ističe da prvi pisani podatak o tome potiče iz 15. veka kada je vršačko vino 1494. godine prodato dvoru kralja Vladislava Drugog.

Krajem 19. veka u Vršcu je bilo vise od 10.000 ha vinograda, ali su zasadi unisteni pojavom filoksere.

Sama Gudurica centar je vinogradarstva vršačkog kraja, i sa blizu 1.000 hektara zasada vinove loze "najvinogradarskije" je mesto u Srbiji.

Porodični podrum vina "Selecta" izborom sorti, te pristupom vinogradarstvu i vinarstvu, pokazuje da se, osim anegdota i priča o čuvenim vršačkim vinima, u ovom kraju mogu i sada probati dobra vina. Tržištu su do sada predstavljena četiri bela vina (favorit je Rajnski rizling), iz nekoliko poslednjih berbi, ali treba očekivati da se uskoro pojave i prva crvena vina.

Vinarija Aleks

godina osnivanja: 1990.
adresa: Paje Markovića 26, Novi Sad
web adresa: www.vinarija-aleks.co.yu
e-mail: vinarija.aleks@gmail.com
posete vinariji: uz zakazivanje radnim danima
vlasnik: Ljiljana Bjelogrlić
enolog: Jovan Popov
površina pod vinogradima: 1 ha, 50 % otkup grožđa
sorte: italijanski rizling, vranac, game, sila
godisnja proizvodnja (u bocama): 13.000
komercijalni proizvodi: Crveni bermet, Beli bermet, Vranac

Stari zasadi vinove loze u Banstolu, koji su nekada služili da se podmire potrebe porodice, datiraju iz tridesetih godina prošlog veka. S obzirom na to da je osnivanjem vinarije proizvodnja podignuta na viši nivo, a proizvodi postali dostupni većem broju potrošača, sopstvena proizvodnja grožđa postala je nedovoljna, te su u "Vinariji Aleks" prinuđeni i na otkup grožđa.

Istakli bismo crveni i beli bermet, perjanice ove male proizvodnje, koji nastaju "po posebnoj recepturi, uz mnoštvo špecija", ali ne treba zaboraviti da se osim vina, kod "Aleksa" mogu naći i odlične rakije.

Vinarija Mačkov podrum

godina osnivanja: 2007.
adresa: Zanatski centar bb, Irig
web adresa: nema
e-mail: sagrina@neobee.net
posete vinariji: počeće od oktobra
vlasnik: Sava Jojić
enolog: Vladan Nikolić
površina pod vinogradima: 12 ha, 50 % otkup grožđa
sorte: sardone, merlo
godišnja proizvodnja (u bocama): 30.000
komercijalni proizvodi: Chardonnay, Blanc de blanc, Merlot, Cabernet sauvignon merlot

Nekada su se iriški vinogradi prostirali "svuda u vidokrugu" i predstavljali su značajnu površinu u fruškogorskom vinogorju. Premda je aktuelna situacija drastičnija, raduju pozitivni pojedinačni primeri obnavljanja vinograda i organizovanja proizvodnje vina na daleko višem nivou.

"Mačkov podrum" je nova vinarija koja se na tržistu Srbije pojavila s proleća, sa punim, ekstraktivnim sardoneom, laganijim merloom i sovinjonom belim karakterističnog aromatskog kompleksa.

Vinarija Vinum

godina osnivanja: 2002.
adresa: Patrijarha Rajačića 36, Sremski Karlovci
web adresa: www.vinum-ns.co.yu
e-mail: vinum@sbb.co.yu
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnik: Maja Ubavić
enolog: Tatjana Đuričić
površina pod vinogradima: zasađeno ove godine 6,5 ha, do sada je sve bilo iz otkupa
sorte: frankovka, sovinjon blan
godišnja proizvodnja (u bocama): 17.000
komercijalni proizvodi: Zlatni talijanski rizling, Frankovka, Rose, Bermet

Vinarija "Vinum" osnovana je sa idejom da se bogata iskustva i vinogradarska tradicija povežu sa aktuelnim stilovima u proizvodnji vina i raspolozivim naučnim dostignućima. Pazljiv izbor potvrdenih sorti vinove loze, oštra selekcija roda u vinogradu i odgovarajući tehnološki postupak prerade postavljeni su kao osnova za postizanje visokog kvaliteta vina, a posao će u znatnoj meri biti olakšan kada na rod dospeju sopstveni zasadi.

Uz Frankovku i Zlatni italijanski rizling, pažnju treba obratiti i na Pannon bitter, specijalno alkoholno piće.

Podrum Do Kraja Sveta

godina osnivanja: 2006. godine
adresa: Žarka Zrenjanina 13, Kovilj
web adresa: www.dokrajasveta.com
e-mail: zoran.kaplanovic@dokrajasveta.com
posete vinariji: radnim danima od 8 - 15h, a grupne posete uz zakazivanje
vlasnik: Miloš Milić, Zoran Kaplanović, Gradimir Glušica, Terrance Mohoruk
enolog: Zoran Cilić
površina pod vinogradima: 12,5 ha, ali se za sada svo grožđe kupuje od kooperanata
sorte: sovinjon blan, sardone, merlo, kaberne sovinjon
godišnja proizvodnja (u bocama): 73.000
komercijalni proizvodi: Mlad Mesec beli, Mlad Mesec crveni, Šansa, Aura, Sauvignon blanc - selection, Merlot - selection, Cabernet Sauvignon - selection

Vinarija "Do Kraja Sveta" osnovana je sa idejom da se rastućoj domaćoj publici kvalitetno i brižljivo negovano vino učini dostupnijim. Negovanje tradicionalne vestine prerade grožđa, u kombinaciji sa najmodernijom tehnologijom, čini identitet ovog podruma. Kreirana sa idejom o finalnom profilu vina, vinarija je opremljena svim dostupnim tehničko-tehnološkim rešenjima koja pružaju osnovu za proizvodni proces najvišeg nivoa.

Izabrane su internacionalne sorte grozda: sardone, sovinjon, merlo i kaberne, a svaka je posađena u optimalnim geoklimatskim uslovima.

Prva linija proizvoda - Selection, nova je na tržištu, a oformljena je sa ciljem da se iz svake berbe izdvoji najbolje, te su iz 2006. dostupni merlo i kaberne, kao i sovinjon beli iz 2007, koji se nedavno pojavio na nasem tržistu i zavređuje naročitu pažnju.

Vinogradi i vinarija Vindulo

godina osnivanja: 2007.
adresa: Baranji Karolja 17, Temerin
web adresa: www.vindulo.com
e-mail: vindulo@vindulo.com
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnik: porodica Dujmović
enolog: dr Vladimir Kovač
površina pod vinogradima: 8 ha
sorte: bačka, panonija, petra, kosmopolita, morava, sardone, italijanski rizling, kaberne sovinjon, kaberne fran, merlo, frankovka
godišnja proizvodnja (u bocama): 65.000
komercijalni proizvodi: Talijanski rizling, Mirna Backa, Pannonia, Rosanna, Frankovka, Three star, Slatka Eva

Porodica Dujmović generacijama se bavi uzgojem vinove loze, a sadašnje imanje moze da poslužiti za primer svima koji žele da sade vinograde. Veliki broj posađenih sorti ukazuje i na sklonost ka istraživanju i traženju najpodesnijeg, a posebno je interesantan broj posadenih novostvorenih sorti.

Iako je vinarija "Vindulo" tek od nedavno prisutna na tržistu, dobra osnova u vinogradu, dovoljno mogućnosti za kupaziranje i kombinovanje, a naročito prisustvo g-dina Kovača, ikone vinarstva naših krajeva, najavljuju dobar smer u razvoju ove vinarije.

Vinski dvor

godina osnivanja: 1995.
adresa: Hajdukovo bb, Palić
web adresa: www.vinskidvor.com
e-mail: vinskidvor@suonline.net
posete vinariji: radnim danima i vikendom od 11-23 h
vlasnik: Erika Fodor
vinar: Laslo Hupert
površina pod vinogradima: 7 ha
sorte: ezerjo, kevidinka, sardone, rajnski rizling, italijanski rizling, zupljanka, kaberne sovinjon, merlo, pino noar, portugizer, kadarka
godišnja proizvodnja (u bocama): 25.000
komercijalni proizvodi: vina nema na tržistu, mogu se degustirati i kupiti u samoj vinariji

"Vinski dvor" je ljubiteljima vina u Srbiji poznat kao začetnik vinskog turizma, odnosno, kao prvo mesto na kome je prezentacija proizvedenih vina podignuta na viši nivo. U sklopu hotela-pansiona, okruženog vinogradima, nalazi se mala vinarija; sa starim podrumom koji ukazuje na tradiciju i novim, koji sa druge strane pokazuje razvoj i stremljenja u "Vinskom dvoru".

Gajenje vinove loze na ovim peskovitim terenima obavlja se vise stotina godina unazad, a viševekovna iskustva od velike su koristi da se iz loza izvuče najviši kvalitet u ovim geoklimatskim uslovima.

Vinarija Bononia

godina osnivanja: 1989.
adresa: Svetozara Markovića 3, Banostor
web adresa: nema
e-mail: ims467414@eunet.yu
posete vinariji: uz zakazivanje ili preko turističkih agencija
vlasnik: porodica Sijacki
vinar: Milan Šijački
površina pod vinogradima: 4 ha
sorte: italijanski rizling, sardone, frankovka, merlo, kaberne sovinjon, muskat hamburg
godišnja proizvodnja (u bocama): 15.000
komercijalni proizvodi: Italijanski rizling, Sardone, Frankovka, Merlo, Kaberne sovinjon, Muskat hamburg, Bermet

Veoma specifičan mezoklimat banostorskih vinograda, zasađenih na platoima i brežuljkastim obroncima Fruške Gore, u mnogome je uslovljen prisustvom velike reke. Padine se blago spustaju ka Dunavu, a odsustvo strme obale omogućuje intenzivno kretanje vazdušnih masa sa vode i ka vodi, kao i iskorišćenje fenomena refleksije vodene površine.

S obzirom na to da je ovo vinogorje nadaleko poznato po grožđu belih sorti vinove loze, ne čudi da je porodica Šijački paznju ljubitelja vina privukla baš italijanskim rizlingom i sardoneom - lako dopadljivim, izrazito svežim i aromatičnim vinima. Iako je godišnja proizvodnja relativno mala, vina su već dobro poznata.

Vinarija Burčel Todorov

godina osnivanja: 1993.
adresa: Tunislava Paunovića 6, Petrovaradin
web adresa: nema
e-mail: todorovm@neobee.net
posete vinariji: nema
vlasnik: Milan Todorov
enolog: Žarko Kerac, Jovan Popov
površina pod vinogradima: 2,5 ha
sorte: frankovka, kaberne sovinjon, italijanski rizling, muskat hamburg
godišnja proizvodnja (u bocama): 12.000
komercijalni proizvodi: Frankovka, Talijanski rizling, Muskat hamburg

Porodična vinarija u kojoj vina proizvode od grožđa iz sopstvenih vinograda na Fruškoj Gori, odnosno sa Kraljevog brega. Ova mala vinarija poznata je po sortnim vinima od frankovke i italijanskog rizlinga. Bogato porodicno iskustvo u proizvodnji vina, danas je pomognuto i savremenom tehnologijom.

Vinarija Dulka

godina osnivanja: 1920.
adresa: Poštanska 8, Sremski Karlovci
web adresa: www.dulka-vinarija.co.yu
e-mail: dulka@eunet.yu
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnik: Đorđe Dragojlović i Jasmina Otašević
enolog: Jovan Popov
površina pod vinogradima: 8 ha
sorte: italijanski rizling, sovinjon kaberne, sovinjon blan, merlo, župljanka
godišnja proizvodnja (u bocama): 70.000
komercijalni proizvodi: Italijanski rizling, Cabernet sauvignon, Župljanka, Crni bermet, Beli bermet

Jedna od čuvenih sremsko-karlovačkih vinarskih porodica jeste i porodica Dulka, koja se vinarstvom bavi od 1920. godine i s kolena na koleno proširuje i unapreduje uzgoj grožđa i njegovu preradu. Trenutno kod Dulkinih rame uz rame rade četvrta i peta generacija porodice.

Vinogradi se nalaze na južnim padinama karlovačkih brezuljaka, celodnevno su obasjani suncem, i iz njih potiče jedna od najboljih župljanki koje se mogu naći u Srbiji. Karakterističan je i italijanski rizling, ali su daleko poznatiji Dulkini bermeti, crni i beli.

Osim vina i bermeta, u proizvodnom programu vinarije nalaze se i brojne rakije od voća i grožđa.

Drugi deo

Piše: Miša Cilić, enolog
Foto: Vladimir Miloradović

Skloni pridavanju značaja i veličanju tradicije i kulturnog nasleđa, u Srbiji često ističemo "vekovna iskustva" u vinogradarstvu i proizvodnji vina. Nekada u želji da istaknemo veliki potencijal ove regije, gde se "od vajkada proizvodilo vino", ali i nesvesno, u begu od zabrinjavajuće realnosti, vratimo se u vreme kada su bregove prekrivali vinogradi, kada su berbe bile mobe, spevale pesme o vinu, a prokupac brao tek po prvom snegu... Mnogo toga je bilo, a što je gotovo preko noći zaboravljeno, pa se u silnoj želji da se pronađe izgubljeno često i preteruje. A istorija kaže sledeće...

Brojne su činjenice koje pokazuju da je vino pijeno na tlu Srbije i pre nove ere, i da je dovozeno u amforama, a početak vinogradarstva vezuje se za rimskog cara Marka Aurelija Proba, koji je prve čokote vinove loze posadio na padinama Fruske Gore.

Od osnivanja prve srpske države, velika pažnja posevećivana je vinogradarstvu i vinarstvu, posebno u vreme Nemanjića. Prvi zakon koji bliže određuje način spravljanja vina i njegovog konzumiranja doneo je car Dušan, koji je mnogo doprineo razvoju vinogradarstva i vinarstva. Interesantno je istaći da je u Dušanovo vreme napravljen vinovod dug 25 kilometara, kojim je iz podruma u Velikoj Hoči vino transportovano do dvora u Prizrenu. Bez pumpi, isključivo gravitacijom!

U vreme vladavine Turaka, vinarstvo je održavano u malom broju manastira, ali su vinogradi mahom uništeni. Nakon oslobođenja od Turaka, započinje intenzivan razvoj vinogradarstva, u mnogome iniciran od strane Austrougarske, a Srbija se prvi put javlja kao ozbiljan proizvodač vina u vreme filoksere, kada su vina izvozena i u Francusku.

Veliki pomak u vinogradarstvu i vinarstvu centralne Srbije učinili su Petar Prvi Karadorđević i Aleksandar Prvi. Iz podruma na Oplencu, vrhunska vina obišla su svet, a Venčačka vinogradarska zadruga, iz susednog sela, smatrana je za jednu od najvećih vinarija na Balkanu. Taj period, sve do kraja tridesetih godina XX veka, može se smatrati najuspešnijim u proizvodnji vina u Srbiji.

Tradiciju smo dakle imali, a danas smo svedoci novog talasa u proizvodnji manjih serija kvalitetnijih vina koja će, nadamo se, nastaviti prekinutu nit.

U ovom, drugom nastavku Speciala posvećenog malim podrumima vina u Srbiji, predstavljamo male vinarije iz Centralne i Zapadne Srbije

Šumadijsko - velikomoravski rejon

Obuhvata delove centralne Srbije, južno od Save i Dunava, u slivovima reka Kolubare, Velike Morave i Mlave. Najveći deo vinograda prostire se na brdovitim terenima, na jugoistočnim, južnim i jugozapadnim ekspozicijama. Geoklimatski uslovi su veoma povoljni za razvoj više različitih sorti vinove loze namenjenih proizvodnji vrhunskih vina. Sortiment je šarolik, a nekad uzgajane autohtone sorte smederevku i prokupac sve češće zamenjuju sovinjon beli, sardone, pino noar, frankovka, merlo i kaberne sovinjon.

Po nekadasnjoj klasifikaciji, ovaj rejon imao je četiri podrejona: Mlavski, Jagodinski, Beogradski i Oplenački. Mlavski podrejon gotovo da je nestao, u Beogradskom se obnavljaju Krnjevačko i delom Smederevsko vinogorje. U Jagodinskom podrejonu, zapuštena su jovačko i paraćinsko vinogorje, jagodinsko se delom oživljava, dok je levačko vinogorje u ubrzanom razvoju; Oplenački podrejon ponovo je zaživeo, ali na žalost samo delimično, te su mnogi tereni u ovim krajevima, koji su inače idealni za uzgoj loze, i dalje pod ratarskim kulturama.

Šumadijsko-velikomoravski rejon karakteriše bogata istorija. Despot Stefan Lazarević i Đurađ Branković širili su još u 15. veku vinograde u krajevima oko Smedereva. U to vreme, u vinogradima su postojali i mali podrumi u kojima se moglo spavati i popiti malo vina. Na vinogradarstvo ovog kraja uticao je i Miloš Obrenović, koji je na lokaciji Zlatni breg podigao tridesetak hektara vinograda, gde se i danas uzgajaju smederevka, sovinjon i kaberne.

Takođe, za vreme vladavine Miloša Obrenovića pominje se i bogat rod grožđa u Topoli, ali je za oplenački kraj najbitnija 1903. godina kada je u selu Banja kod Aranđelovca osnovana Venčačka vinogradarska zadruga, a potom i vinski podrum kraljevske porodice Karađorđević u Topoli.

Pocerski rejon

Obuhvata delove južno od reke Save i istočno od reke Drine. Rejon nema podrejona već je podeljen na samo dva vinogorja: tamnavsko i podgorsko. Podjednako su zastupljene sorte za bela i obojena vina, ali uglavnom na manjim privatnim posedima, bez organizovane proizvodnje.

O ovoj regiji dugo se polemisalo, zapravo o mogućnostima da se u njoj uzgaja grožđe za vina viseg kvaliteta jer je kraj dugo smatran uglavnom šljivarskim.
Medutim, uspesi vina iz podruma Jelica skreću pažnju i na ovu regiju.

Podrum Aleksandrović

godina osnivanja: 1991.
adresa: Vinča, Topola-Oplenac
web adresa: www.podrumaleksandrovic.rs
e-mail: office@podrumaleksandrovic.rs
posete vinariji: svakog dana od 10-18 h
vlasnik: Božidar Aleksandrović
enolog: Vladan Nikolić
površina pod vinogradima: 34 ha, 40% otkup grožđa
sorte: sovinjon beli, sardone, rizling, pino beli, kaberne sovinjon, merlo
godišnja proizvodnja (u bocama): 200.000
komercijalni proizvodi: Trijumf, Trijumf barrique, Harizma, Oplenac, Varijanta, Euforija

Kada se pre par godina brend "Trijumf" vratio u srpska vina, kreiran od strane Vladana Nikolića i Bože Aleksandrovića, izazvao je različite komentare publike, a najviše čuđenja. Iz ovog ugla, tadašnje čuđenje opisao bih kao čuđenje smelosti i hrabrosti da se u Srbiji proizvede vino vrhunskog kvaliteta i da se prezentacijom i cenom izdvoji iz mase. Od tada se srpsko vinarstvo ubrzano razvija, paralelno sa razvojem navika i preferencija potrošaca, što je sasvim uobičajeno i očekivano, ali ne treba zaboraviti da zasluge pripadaju timu Podruma Aleksandrović.

Podrum Aleksandrović nalazi se nadomak Topole, podno Oplenca, te ne čudi je prvo vino ove kuće sovinjon beli. U moderno koncipiranoj, dobro opremljenoj vinariji, različita vina sazrevaju u različitim sudovima te je dostupno mnoštvo stilova. Sortna prepoznatljivost i postojanost kvaliteta vina, uzrokovali su da među ljubiteljima "Trijumf" postane sinonim za sovinjon, "Harizma" za dobar sardone, a "Varijanta" najdopadljiviji roze. Priča se nastavlja, sa novim vinogradima i novim vinima... Ideja ostaje ista...

Podrum Janko

godina osnivanja: 2006.
adresa: Šalinačka bb, Smederevo
web adresa: www.vinjanko.com
e-mail: janko026@ptt.rs
posete vinariji: svakog dana
vlasnik: Dragan Vasić
enolog: Jovan Popov, vinar: Dragan Vasic
površina pod vinogradima: 7 ha, 50% otkup grožđa
sorte: rizling, sardone, traminac, merlo, kaberne sovinjon, kaberne fran
godišnja proizvodnja (u bocama): 30.000
komercijalni proizvodi: Smederevka, Zapis, Misija, Adut, Zapis Red, Zavet barik

Sve je češći slučaj da mala proizvodnja vina, koja najčešće krene kao hobi, polako preraste u ljubav, a zatim i u poslovni izazov. Potom slede i prvi zasadi vinove loze sa izabranim sortama, moderno vinogradarenje, a pre svega spoznaja da su nebrojene mogućnosti za kreiranje nečeg novog i autentičnog.

Iz ljubavi prema vinu, Dragan Vasić je veoma brzo prešao iz hobija u ozbiljniju proizvodnju, a sa novoposađenim vinogradima začeo i obnovu smederevskog vinogorja. Za kratko vreme, podrum Janko je proizveo par dopadljivih belih vina, a posebno raduje činjenica da je pažnja poklonjena i autohtonoj srpskoj sorti, smederevki.

Podrum Radovanović

godina osnivanja: 1991.
adresa: Dositejeva 10, Krnjevo
web adresa: www.podrumradovanovic.com
e-mail: podrumradovanovic@neobee.net
posete vinariji: uz zakazivanje radnim danima
vlasnik: Miodrag Radovanović
enolog: Miodrag Radovanović
površina pod vinogradima: 12 ha, 40% otkup grožđa
sorte: sardone, kaberne sovinjon, kaberne fran, rajnski rizling
godišnja proizvodnja (u bocama): 150.000
komercijalni proizvodi: Chardonnay, Chardonnay selekcija, Cabernet sauvignon, Cabernet sauvignon barrique, Muskat, Rajnski rizling, Rose

U dilemi da li je život posao, ili posao život, Mija Radovanović na vreme se opredelio da mu vino bude i život i posao. Stekavši neophodno iskustvo kao organizator proizvodnje vina krnjevackog "NAVIP"-a, početkom devedesetih započinje sopstvenu proizvodnju. Iz vinograda sa najboljih ekspozicija, prica o "Podrumu Radovanovic" počinje rizlingom, a nastavlja sardoneom i kaberne sovinjonom. Polako, ali sistematski, s ljubavlju i odricanjem, godinama je stvaran brend novih srpskih vina, dok se Radovanović kao svaki vizionar susretao sa donkihotovskim problemima.
Danas je "Podrum Radovanović" savremena vinarija proizvodnog kapaciteta od 200.000 litara na godišnjem nivou i ni po čemu se ne razlikuje od sličnih u Italiji ili Francuskoj - redovi inoksanih tankova, kolonade drvene buradi od francuskog, američkog i srpskog hrasta, najmodernija tehnologija... Jedinstvenost i prepoznatljivost dolaze sa osunčanih šumadijskih bregova, iz desetak hektara vinograda u kojem sazrevaju sardone, kaberne sovinjon i kabrene fran.

Vinogradi i vinarija Miletić

godina osnivanja: 2006.
adresa: Oparić, Levač
web adresa: www.podrummiletic.com
e-mail: info@podrummiletic.com
posete vinariji: nema
vlasnik: Marija Miletić
enolog: Marija Miletić
površina pod vinogradima: 7,5 ha
sorte: rajnski rizling, sardone, sovinjon beli, merlo, kaberne sovinjon, frankovka, crni burgundac
godišnja proizvodnja (u bocama): 12.000
komercijalni proizvodi: Rajnski rizling, Merlot

Ako na trenutak zaboravite na utisak stečen o putu kojim ste stigli, ili još bolje, kada bi Vas neko samo "spustio" u levačke vinograde, malo ko bi ostao ravnodušan. Smešteno u Centralnoj Srbiji, između Gledičkih planina i Juhora, levačko se može porediti sa najprestižnijim svetskim vinogorjima. Vinogradi i voćnjaci nastavljaju se sa brega na breg, okrenuti istoku, jugu ili zapadu, na peskovitim, šljunkovitim, kamenitim ili glinovitim terenima. Jednom rečju, mesto za vinograde, i sa subjektivnog stanovišta (stav autora) najzdravije vinogorje u Srbiji, ogromnog potencijala.

Podrum Miletić ima odličnu sirovinsku bazu, spoj mladosti i dugogodišnjeg vinogradarskog iskustva, ali i zadatak da regiju predstavi u najboljem svetlu i pokaže da Levac pored odličnog grožđa, proizvodi i dobra vina.

Poljoprivredno gazdinstvo Milijan Jelić

godina osnivanja: 2002.
adresa: Bujačić, Valjevo
web adresa: www.tamuzvino.com
e-mail: jelic@tamuzvino.com
posete vinariji: svakog dana od 8-16 h, osim nedelje
vlasnik: Milijan Jelić
vinar: Milijan Jelić
površina pod vinogradima: 10,5 ha i 10 ha kooperativnih
sorte: morava, sardone, sovinjon, pino sivi, pino crni, merlo
godišnja proizvodnja (u bocama): 90.000
komercijalni proizvodi: Morava, Belle epoque, Chardonnay, Luis Gedoin, Ljutica Bogdan, Frankovka, Millennium, Rose cabernet, Mamooth.

Kao polazne ideje Jelićevog gazdinstva u proizvodnji vina, mogu se prepoznati autentičnost, specifičnost, kvalitet i različitost od svega dostupnog.

Sam početak Jelića, podizanje zasada u Pocerini, novostvorenom srpskom sortom grožđa "Morava" sa kojom do tada nije bilo relevantnih iskustva (osim ogleda i očekivanja), može se smatrati smelim, zapravo hazarderskim.

Međutim, prvi rezultati najavili su da na ovaj kraj treba obratiti pažnju, a komentari i nagrade sa ocenjivanja širom sveta, definitivno su potvrdili opravdanost Jelićevih očekivanja.

Pored mnostva dostupnih etiketa u dve linije, "Tamuz" i "Milijan Jelić", za ljubitelje vina posebno interesantne mogu biti i posete vinariji. Tehnološki besprekoran, podrum je i veoma atraktivan za posetioce i konceptom podseća na moderne vinarije iz novog vinskog sveta.

Vinarija Živković

godina osnivanja: 2005. (zvanično, ali postoje pisani zapisi da je vinarija postojala još 1829. godine)
adresa: Kličevac
web adresa: nema
e-mail: mikizivko@sbb.co.yu
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnik: Miroslav Živković
enolog: Jovica Popov
površina pod vinogradima: 1 ha (4,3 ha na zasadu), 30% otkup grožđa
sorte: sardone, merlo, kaberne sovinjon
godišnja proizvodnja (u bocama): 7.000
komercijalni proizvodi: Rajnski rizling, Merlot, Cabernet sauvignon, Chardonnay, Pelenovo vino

Iako je "Vinarija Živković" zapravo mala vinarija limitirane proizvodnje, interesantno je probati vina iz braničevskog okruga. Iako se braničevsko granici sa mnogo poznatijim smederevskim vinogorjem, pripada drugom, Mlavskom podrejonu, a sama klasifikacija ukazuje na razlike u geoklimatskim karakteristikama. Nekada je ovaj kraj bio prekriven zasadima rajnskog rizlinga i smederevke, a danas se u retkim vinogradima mogu naći najrazličitije sorte.

Stemina

godina osnivanja: 2005.
adresa: Pana Dukića 2, Trstenik
web adresa: nema
e-mail: stemina@sbb.co.yu
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnik: Ljubivoje Pantić
enolog: Vladan Nikolić
površina pod vinogradima: 2 ha, 50% otkup grožđa
sorte: kaberne sovinjon, merlo, pino crni
godišnja proizvodnja (u bocama): 40.000
komercijalni proizvodi: Panta rei, Minna, Stephanos

Ljubiteljima vina, vinarija Stemina predstavila se veoma dobrim rozeom od pinoa crnog, koji je iz berbe u berbu veoma tipičan i prepoznatljiv, a primećuje se i dalji napredak u kvalitetu. Kaberne sovinjon pod imenom "Stephanos" u mnogome podseća na jake, ekstraktivne kabernee iz Južne Afrike, veoma je moderno vino, ali i zahtevno za uparivanje sa hranom - najbolje će se složiti sa jelima baziranim na crvenom mesu.

Startna vina ove mlade vinarije ukazuju na dobru tehnološku postavku i preciznost u radu, a posebno raduje da se u trsteničkom vinogorju evidentno postižu odlični rezultati u uzgoju crnih sorti grožđa vinove loze.

Treći deo

Piše: Miša Cilić, enolog
Foto: Vladimir Miloradović

U nameri da vam približim situaciju u vinogradarstvu i vinarstvu Srbije, regije, proizvođače, te donekle i same proizvode, u uvodnim tekstovima prethodna dva dela ove teme više mesta sam posvetio istoriji srpskog vinarstva, tradiciji i potencijalu, odnosno onome što bi moglo (trebalo) biti. Aktuelno stanje, odnosno presek informacija sa terena, ciljano sam ostavio za kraj, u nadi da će usled intenzivnih dešavanja i promena u pristupu proizvodnji isti otvoriti novu tematiku za opis, diskusiju i kritiku.

Ubrzan razvoj "vinske kulture", o kojem se poslednjih godina mnogo priča u Srbiji, poklopio se sa rastom kupovne moći građana, ali i znatno povećanom ponudom etiketa domaćih proizvođača. Premda su dešavanja u drugoj polovini i s kraja XX veka uslovila stagnaciju Srbije, vinogradarstvo je značajno degradirano, a površine pod vinogradima desetkovane. Vinogradi su polako nestajali, a vinarije se urušavale. Međutim, poslednjih godina na rod pristižu novi vinogradi, intenzivnija su ulaganja u tehnologiju, a logičan rezultat je, moglo bi se reći, primetan skok u kvalitetu vina. Iako će ljudi iz branše naći niz razloga i gomilu opravdanja za to što se pomenuti pomak u kvalitetu nije desio i ranije, ostaje žaljenje, ali i pitanje - "da li je moglo drugačije!?" Nesumnjivo, traženje razloga u tradicionalizmu, ili opravdanja u nedostatku informacija i sredstava, danas bi predstavljalo gubljenje i vremena i energije, jer još puno toga treba uraditi u osavremenjavanju i sustizanju, za početak, komsija u regionu.

Dakle, na terenu je aktuelno...
Dominantne bele sorte grozda vinove loze u novim zasadima su svakako sovinjon beli i sardone. Sade se, nešto rede, i rizlinzi, italijanski i rajnski, a za vinogradare i vinare sve zanimljiviji postaju pino sivi, pino beli i traminac. Poslednjih nekoliko godina porašlo je interesovanje i za novostvorenim domaćim sortama, sa Instituta u Sremskim Karlovcima.

U izboru crnih sorti grožđa za proizvodne zasade prednjače kaberne sovinjon, merlo, pino noar i frankovka. Mnoge ce iznenaditi povećano interesovanje vinogradara za sortom sira (širaz), a na manjim površinama, cesto eksperimentalno, mogu se naci gotovo sve dostupne internacionalne sorte, od nebiola do peti verdoa.
Treba istaći da je vinogradarima za sadnju dostupan sirok asortiman klonova unutar svake sorte, na različitim podlogama, tako da se za svako podneblje može izabrati adakvatan sadni materijal željene sorte.

Dalji razvoj vinogradarstva znatno usporava velika isparcelisanost površina koje su tradicionalno vinogradarske, te je gotovo nemoguće obezbediti dovoljnu površinu za podizanje ozbiljnog proizvodnog zasada. Takođe, popularnost internacionalnih sorti grožđa vinove loze umnogome je inicirala zapostavljanje autohtonih. Površine pod tamjanikom još uvek su neznatne, iako su mnogi svesni potencijala, a bagrina nestaje iz vinograda. Smederevku skoro da niko više ne sadi, a izostaje i ciljano podizanje vinograda za proizvodnju vina za destilaciju, u kakvim su nekada dominirale župljanka i smederevka. O prokupcu se mnogo više priča i polemiše nego što se radi, te se može desiti da nestanu stari vinogradi koje bi trebalo razmnožiti.

Da vas ne zabuni ovolika priča o stanju u vinogradima na temu "Novo vinarstvo Srbije", podsećam da, bez obzira na nivo vina koji želimo da proizvodimo, njegovo profilisanje i kreiranje stila započinje u vinogradu.

Župa i Istočna Srbija

Zapadno - moravski rejon

Nalazi se delom u Centralnoj, delom u Zapadnoj Srbiji, u slivu Zapadne Morave i njenih pritoka. Po nekadašnjoj rejonizaciji podeljen je na dva podrejona, čačanski i kruševački, a od značaja za aktuelno stanje u Srbiji su rasinsko i župsko vinogorje kruševačkog podrejona, gde je u pojedinim mestima vinova loza i dalje dominantna kultura. Geoklimatski uslovi izuzetno su pogodni za vinogradarstvo, te su vinogradi u većini slučajeva na padinama brezuljaka, okrenuti mahom jugu, na pozicijama sa dobrim provetravanjem.

Župa predstavlja tradicionalni predeo srpskog vinogradarstva i vinarstva. U pisanim izvorima, Župa kao vinogradarska oblast prvi put se pominje u Studenickoj povelji sa kraja XII veka, kada je veliki župan Stefan Nemanja manastiru Studenica poklonio vinogradarska sela u Župi.

Pogodnost pedoloskih, geoloških i klimatskih uslova za uzgoj vinove loze u Župi najbolje je istaknuta 1904. godine, kada ju je francuski konzul Deko nazvao srpskom Šampanjom, iako mnogi smatraju da su klimatske karakteristike Župe mnogo sličnije onima u Bordou.

U vinogradima Župe dominirale su tradicionalne, odomaćene sorte prokupac i tamjanika, a u novim zasadima sve češće se sreću merlo i kaberne sovinjon. Organizovanom proizvodnjom vina, osim giganta "Vino Župe", bavi se još pedesetak proizvođača.

Timočki rejon

Deo Istočne Srbije, u slivovima Dunava i Timoka i njihovih pritoka, poznat je kao timočki rejon, i bio je podeljen na dva podrejona: krajinski, oko Negotina, i knjaževački, oko Knjaževca.

Pretpostavlja se da počeci gajenja vinove loze u Negotinskoj krajini datiraju iz III veka, ali se ovaj region proslavio sedamdesetih godina XIX veka, kada se Krajina pojavljuje kao izvoznik vina u Francusku, Austrougarsku, Nemačku i Rusiju.

Od posebnog značaja za ovaj region su Rajacke pimnice, kompleks kamenih vinskih podruma iznad sela Rajac. Mali kameni grad sastoji se od podruma koji su delimično ukopani u zemlju, a na spratu su postojale prostorije za boravak u vreme prerade. Nekada je bilo više od 300 pimnica, dok je danas u upotrebi tek pedesetak. Premda Rajačke pimnice daju ogromne mogućnosti za razvoj vinskog turizma, čak i kao "grad muzej", vinogradi u Rajcu i okolini ubrzano nestaju, a proizvodnja vina je mnogostruko smanjena, te ostaju uspomene i priče o "moćnim" crvenim vinima sa Rajca.

Nalazišta sa iskopina Timacum Minus u neposrednoj blizini Knjaževca ukazuju da je vinogradarstvo ovog kraja negovano i u doba Rimljana. Na ovom lokalitetu iskopan je i kip Dionisa, boga vina starih Rimljana, dok je u zapisima antičkih pisaca iz trećeg i četvrtog veka knjazevački kraj je opisan kao vinogroje.

Vinograda kojima su dominirali pino crni i semijon gotovo da vise nema. Ostalo je nesto malo privatnih poseda u kojima se mogu naći vranac, ciljano siren u Istočnoj Srbiji sedamdesetih godina prošlog veka, te rizling rajinski i nešto sardonea.

Vinarija Radenković - Wineco

godina osnivanja: 1998.
adresa: selo Trnavci, Župa
web adresa: www.wineco.co.yu
e-mail: podrumradenkovic@eunet.rs
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnik: Milun i Gvozden Radenković
enolog: dipl.inz. Živojin Damjanović
površina pod vinogradima: 35 ha, 30-40 % otkup grožđa
sorte: rajnski rizling, sovinjon blan, sardone, kaberne sovinjon, prokupac
godišnja proizvodnja (u bocama): 400.000
komercijalni proizvodi: Chardonnay, Sauvignon blanc, Rhine riesling, Ruzica, Carigrad

Naklonost Radenkovića prema vinogradarstvu i posvećenost vinarstvu prenose se decenijama unazad, sa generacije na generaciju, nastavljajuci tradiciju uspesnih vinara i trgovaca vinom, još sa kraja XIX veka.

Brojna su svedočanstva o nekadašnjem poslovanju ove vinarske i trgovačke porodice, a posebno treba pomenuti da je dr Dorđe Radenković (1907-1976) završio visoku školu vinarstva u Bordou, kasnije i diplomirao, a zatim doktorirao ekonomske nauke na Sorboni. Stečeno znanje iz enologije nesebično je usmerio u osavremenjivanje nacionalnog vinarstva i vinogradarstva, posebno učestvujući u osnivanju "NAVIP" - a i Župskog "RUBIN"-a.

Bogata vinarska tradicija Radenkovića nastavljena je pre desetak godina, podizanjem novih vinograda i nove, savremene vinarije. Sa idejom da za željene sorte grožđa pronađu najadekvatnije geoklimatske uslove, Radenkovići su vinograde podigli na dva različita kraja Srbije: na brežuljcima i osunčanim kosama atara sela Trnavci, u srcu rodne Župe, prostiru se stari i novi vinogradi prokupca, gajeni sa mnogo ljubavi i paznje, dok u dolini reke Tise, na Bisernom ostrvu, uzgajaju sardone, sovinjon beli i rizling rajnski. Ta sarolikost i pirok spektar uzgajanih sorti pruzaju im dobru osnovu za gradenje kompleksnosti finalnih vina.

Podrum Botunjac

godina osnivanja: 1999.
adresa: Donje Zleginje, Aleksandrovac
web adresa: nema
e-mail: miljanabo@ptt.rs
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnik: Kosta Botunjac
vinar: Kosta Botunjac
povrsina pod vinogradima: 1,5 ha
sorte: pino noar, italijanski rizling
godisnja proizvodnja (u bocama): 3.500
komercijalni proizvodi: Pino Botunjac, Rasplet

Opšte je prihvaćeno da pino noar (pino crni) kao sorta predstavlja veliki izazov, kako za vinogradare, tako i za vinare. Iziskuje strpljenje, paznju, negu, ali i odlučnost i pravovremenost u svim postupcima. Ali, kada ga zavolite i "savladate", teško ćete se odreci pinoa. S toga ne čudi da je Kosta Botunjac svoju energiju usmerio na pino crni, sa posvećenošću stvarajući "vina za uživanje".

Bez obzira na (količinski) veoma ograničenu proizvodnju, Botunjcev pino dobro je poznat ljubiteljima vina, a gotovo neizostavan je u kolekcijama dobrih poznavaoca.

Vinarija Jović

godina osnivanja: 1995.
adresa: Spasoja Milkića 32, Knjaževac
web adresa: www.vinarijajovic.rs
e-mail: info@vinarijajovic.rs
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnik: porodica Jović
vinar: Saša Jović
površina pod vinogradima: 6 ha, 50% otkup grožđa
sorte: vranac, rajnski rizling, muskat hamburg, sardone
godišnja proizvodnja (u bocama): 60.000
komercijalni proizvodi: Potrkanjski vranac, Rajnski rizling, Chardonnay, Rose Dionizije, Višnjica (cherry wine)

U selu Potrkanje, u centru knjaževačkog vinogorja, Jovići nastavljaju tradiciju više generacija poznatih vinogradara i podrumara.

Iz sopstvenih zasada, u kojima uzgajaju vranac, sardone, rajnski rizling i muskat hamburg, tehnički precizno, uz postovanje tradicije, proizvode ograničene količine vina, dobro poznatih ljubiteljima u Srbiji.

Karakteristike berbi ovog vinogorja, počevši od 1987. godine, konstantno ostaju sačuvane u porodičnoj vinoteci. Vina Jovića posebno su interesantna, jer verno pokazuju karakteristike terena i klimatskih uslova iz kojih dolaze. Specifičnost u paleti proizvoda predstavlja vočno vino od višanja -"Višnjica", proizvedeno po originalnoj recepturi od najkvalitetnijih plodova sa sopstvenih plantaža.

Kao jedini nedostatak možemo istaći da je velika šteta što Jovići ostaju jedini proizvođači vina u ovom kraju.

Vinarska kuća Spasić

godina osnivanja: 1999.
adresa: selo Tržac, Aleksandrovac
web adresa: www.vinarijaspasic.com
e-mail: info@vinarijaspasic.com
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnik: Milan Spasić
vinar: Milan Spasić, konsultant Vlada Nikolić
površina pod vinogradima: 3,2 ha, 40% otkup grožđa
sorte: tamjanika, prokupac, italijanski rizling
godišnja proizvodnja (u bocama): 23.000
komercijalni proizvodi: Tamnjanika, Despot, Rujno

Spasici su uzgojem vinove loze počeli da se bave krajem XVIII veka, kada su se doselili u selo Tržac. Na najbolji način iskoristili su ono što blagorodna Župa pruza, a oni joj vratili sadnjom i uzgojem autohtonih sorti.

Doslednim radom u vinogradu, osavremenjavanjem tehnoloskog procesa i stalnim usavrsavanjem, Spasici su zaslužni za trenutnu popularnost tamjanike, jer su pokazali ogroman potencijal vina od ove, do nedavno zaboravljene sorte.

Podrum Vitis vino Jelenković

godina osnivanja: 1997
adresa: Mire Vinklajt 17, Negotin
web adresa: www.vitisvino.rs
e-mail: vitisvino@gmail.com
posete vinariji: svakog dana od 09-21 h
vlasnik: dipl.ing. poljoprivrede Goran Jelenković
enolog: dipl.ing. poljoprivrede Goran Jelenković
površina pod vinogradima: 12 ha zakup, od cega je 5 ha za proizvodnju vina sa geografskim poreklom
sorte: sardone, rajnski rizling, game, kaberne sovinjon
godišnja proizvodnja (u bocama): 50.000
komercijalni proizvodi: Sardone, Rajnski rizling, Game, Dunavska priča, Negotinski sokaci

S obzirom na dugogodišnje iskustvo u radu sa vinima, ne iznenaduje da su se Jelenkovići prevashodno opredelili za game, sardone i rizling rajinski, sorte koje u Negotinskoj krajini tradicionalno daju izuzetne rezultate.

U vinima se može primetiti karakter podneblja, ali i specifičan stil vinara. Izrazito zrela aroma crvenih vina ukazuje da ovaj region ima odličan potencijal i za uzgoj crnih sorti grožđa kasnijih epoha sazrevanja.

Vinska kuća Minić

godina osnivanja: 1988.
adresa: selo Tržac, Aleksandrovac
web adresa: www.vinskakucaminica.com
e-mail: mmmoma@ptt.rs
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnik: Milorad Minić
vinar: Milorad Minić
površina pod vinogradima: 3 ha
sorte: tamjanika
godišnja proizvodnja (u bocama): 30.000
komercijalni proizvodi: Tamnjanika stota suza, Tamnjanika barrique, Tamnjanika kasna berba, Dorotej, Ružića

Poštujući bogatu porodičnu tradiciju u vinogradarstvu i vinarstvu, Milorad Mića Minić je svoj radni (životni) vek posvetio tamjanici. Među prvima je vina ove sorte izdvojio iz mase, a otišao je i korak dalje, eksperimentišući sa momentima berbe, načinima odležavanja i sazrevanja vina.

Veoma traicionalan proizvodni proces polako se osavremenjuje i usavršava, te od Minića treba očekivati sve interesantnije tamjanike.

Vinarija Ivanović

godina osnivanja: 1919, jedan duži period nije radila, da bi se ponovo obnovila 1996. godine
adresa: 10. avgusta 18, Aleksandrovac
web adresa: www.ivanovicvino.com
e-mail: kontakt@ivanovicvino.com
posete vinariji: uz zakazivanje svakog dana
vlasnik: Dragoslav Ivanović
enolog: Dragoslav Ivanović i Lorenzo Maini
površina pod vinogradima: 1,2 ha, 80% otkup grožđa
sorte: prokupac, kaberne sovinjon, vranac, merlo, rajnski rizling, tamjanika
godišnja proizvodnja (u bocama): 40.000
komercijalni proizvodi: Prokupac, Tamjanika, Rizling, Zanos, Petite rose

Ivanovići su, kao i mnogi doseljenici u Župu, početkom XIX veka počeli da se bave uzgojem vinove loze i proizvodnjom grožđa i vina. Po povratku iz I svetskog rata, Dragoslav I. Ivanovic 1919. godine osniva vinarsko-rakidžijsku radnju koja veoma brzo napreduje i dostiže proizvodnju od 500.000 litara vina. Posle Drugog svetskog rata, odlukama vlasti ova proizvodnja, kao i mnoge u Srbiji, zamire.

Pola veka kasnije, njegov unuk Dragoslav I. Ivanovic vraca se u Župu da obnovi porodičnu tradiciju. Filozofija da se vino proizvodi u vinogradu doslovno se postuje: rod grožđa je strogo kontrolisan, a pre vinifikacije oštećena i nedozrela zrna se odstranjuju. Sam proizvodni poces oslanja se na tradicionalne metode, uz primenu i upotrebu dostupnih tehnoloških dostignuća.

Vinarija Veličković

godina osnivanja: 2002.
adresa: Trg Oslobođenja 20, Aleksandrovac
web adresa: nema
e-mail: vinoprestige@ptt.rs
posete vinariji: samo uz zakazivanje
vlasnik: dipl.ing. Zoran Veličković
enolog: dipl.ing. enologije Zoran Veličković
povrsina pod vinogradima: 5,5 ha
sorte: italijanski rizling, sardone, tamnjanika, prokupac
godisnja proizvodnja (u bocama): 12.000
komercijalni proizvodi: Prestige Rizling, Prestige Rose (prvi put ove godine vinarija Veličković počinje sa proizvodnjom vina od sorti grožđa sardone i tamnjanika koje će se na tržištu pojaviti sredinom 2009. godine)

Sa visedecenijskim iskustvom u vinarstvu, 2002. godine Zoran Veličković obnavlja porodičnu proizvodnju visokokvalitetnih vina, u centru župskog vinogorja, u porodičnoj kuci u Aleksandrovcu. Vođen idejom da od grožđa iz ovog vinogorja proizvede vina najvišeg kvaliteta, upotrebom najsavremenije opreme uz korišćenje poslednjih dostignuća u enologiji, Veličković se opredelio za rad sa autohtonim sortama, prokupcem i tamjanikom.

Poseban trud uložen je da se za preradu koristi najkvalitetnije grožđe iz probirne berbe, a vinarija nastoji da odrzi kvalitet proizvodnjom manjih serija za svaku sortu ponaosob.

Podrum Dajić

godina osnivanja: 2002.
adresa: Kneza Miloša Obrenovica 20, Mihajlovac - Negotin
web adresa: nema
e-mail: podrumdajic@nadlanu.com
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnik: Saša Dajić
vinar: Saša Dajić
povrsina pod vinogradima: 3,6 ha, 30 % otkup grozda
sorte: game, kaberne sovinjon, merlo, kaberne fran, pino noar, sovinjon blan
godišnja proizvodnja (u bocama): 10.000
komercijalni proizvodi: Gamay, Gamay barrique, Burgundac crni, Sauvignon blanc, Rajinski rizling.

Blagodeti negotinskog vinogorja, karakteristike podneblja i specifičnu klimu, Dajić je ljubiteljima vina predstavio na najbolji mogući način. Nije slučajno ni što je pažnju privukao gameom, jer decenijama unazad mnogi su se Francuzi čudili onome što njihova sorta postiže u Krajini. Veoma ekstraktivna, karakterna, puna vina naišla su na dobar odziv publike, a Dajić stavljen pred novi izazov da se oproba i u radu sa internacionalnim sortama.